24 Novembar, 2017, 08:27:48 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 »   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Lektira,pismeni i seminarski radovi...  (Procitano 246587 puta)
0 clanova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
BeerBaron88
Skorašnji èlan
**

Karma: +1/-0
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 43


« Odgovor #68 poslato: 05 Maj, 2007, 05:28:28 pm »

BRAVO MAJSTORE

Možda je malo kasno zbog završetka godine i to al nema veze, ZA BUDUÆE GENERACIJE 8)

Sacuvana
« Odgovor #68 poslato: 05 Maj, 2007, 05:28:28 pm »

 Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #67 poslato: 05 Maj, 2007, 05:01:01 pm »

Koreni - Dobrica Æosiæ

Sastav na temu Licna tragedija Acima Katica (napisala Anda Saviæ)

Strast, unutrasnje previranje, dusevni lomovi, bezizlaznost i ocaj, a sa druge stranepogresno kanalisana ljubav, koja spaja gresno i moralno zalutale, slicne a toliko razlicite osobe, glavni su motivi "Korena" – prikaza svovremenog stradanja i porodicne tragedije.
  Cim je prvi uzdah prostrujao njegovim plucima, cim je prvi plac, tek roðenog Acima Katica, prelomio tisinu prerovske noci, postalo je ocigledno da ce ovaj covek proziveti sve, samo ne jedan obican zivot. Vecito svestan da ne pripada tu, da je izdvojen, on krece u svoju borbu, krvnicki grabeci svaku zivotnu priliku. Provodi mladost kao polupismeni seljak, kubureci sa svim problemima koji su mucili njegove sugraðane, resen da svojim sinovima obezbedi bolju buducnosti vece sanse za uspeh. Nad njim se konstantno nadvija senka Vasilija. On te teskobe ne moze da se oslobodi do kraja zivotai ne uspeva da pobegne od kompleksa koji samostalno stvara. Upravo zbog toga, svi buduci dogaðaji u porodici Katic bivaju, moglo bi se reci i ukleti, jer Acim, kao da baca nevidljivu koprenu nesrece i prokletstva, naravno nesvesno.
  Meðutim, njegov zivotni san se stravicnom brzinom rusi Vukasinovom izdajom, ali i zbog ðorðeve neplodnosti. Acim postaje izgubljen covek, covek koji, na prvi pogled, ne pronalazi drugi motiv za zivot. Svi njegovi pokusaju da stvori istinske korene na tom tlu bivaju destruktivni, a sam Acim moralno otuðen. Spoljasnji uticaji deluiju na njegovu psihu; on dozivljava emotivni slom, skroz se ograðuje od ostalih clanova. upravo zato, porodicna drama postaje uzrok stradanja pojedinca, u ovom slucaju Acima Katica.
  Njegovi principi su jaci od ljubavi. Prkos je stavljen na prvo mesto, karakter i odstupanje od moralnih nacela ne ustupaju tron emocijama. Tragika i jeste u tome.Ovde je to poistoveceno sa biblijskim grehom, iako je Acim nevernik koji bezi od religije ali istovremeno i pronalazi spas u njoj. Moral je zamisao. Vise je greha ucinjeno zbog sprecavanaja greha nego zbog njega samog.
  Ipak, najvecu boljku Acimu zadaje nemogucnost imanja naslednika. Od te zamisli ne moze da pobegne, ona ga konstantno proganja, obuzima mu razum. On u nasledniku vidi svoje spasenje i beg od proslosti, dokaz da postoji. Zeli svoju krv koja ce poteci zemljom, zeli da sa samopuzdanjem pogleda u oci sve one koji su ga krisom nazivali "sin Luke Dosljaka". Zato u Adamu vidi pretnju, zavrsetak sebe, jer on ne proizilazi iz njegovog mesa.
  Stradanje dozivljava i na politickom planu, biva izdat i od samog lidera stranke. Shavata da mu vise nista i nije preostalo, Svestan je da gubi poreverenje, da je izgubljen, emotivno iscrpljen iako nikad nije javno pokazivao osecanja, vec se zatvarao pred svakom naznakom emocije. Ne pokusava da spase sebe, kao ni ostale clanove porodice, ali on to cini, jer misli da tako treba i da ce, ako postupi drugacije, izdati sve ono sto je gradio celog veka.
  Acim je jedna izuzetno komplikovana licnost, koja se ne moze perom iskazati. Sva njegova unutrasnja trvenja proisticu iz velikog straha. Upravo zato i nismo u stanju da shvatimo svu njegovu zrtvu.


Licna tragedija Acima Katica (Nevena)

Svi smo mi nosioci razlicitih drama, svaki covek je zrtva unutrasnjih bura i lomova. Veciti smo borci sa svetom, sa samim sobom, svojim osecanjima, nacelima i moranjima. Stalno smo primorani da biramo izmeðu osecanja i straha da budemo slabi i stavljeni u rascep izmeðu principa i sigurnosti u svoju, mozda nepostojecu snagu.
  Mislim da je Acim upravo taj stalni borac i zrtva svojih principa, jer je birao sebe, a ne sina, birao je moc i snagu a ne ljubav. Njegov odnos prema sinovima i krajnji ishod tih situacijasu odlicje njegove drame. Nije ih cenio kao individue, hteo je da im nametne licne stavove, bio je neka vrsta tiranina. Naisao je na otpori ostao slomljen od najblizih. Voleo je ih je na jedan sebican nacin, dok su bili dobri za njega. Kako sam Vukasin kaze, tretirao ih je kao vasarske konje i voleo samo dok su bili najbrzi u selu. Nesumnjivo da ih jeon voleo, ali ipak na pogresan nacin ljubavi. To za mnoge i nije prava ljubav, vec sebicluk, izrazeni kompleks vladarai stav da je jedino njegov put pravi i da taj put moraju slediti i njegovi sinovi.
Svi koreni njegove drame leze u osecaju nepropadnosti porodici Katic. Sebe je smatroa uljezom, osecao je vecito nizim i bezvrednijim i to zeli da nadoknadi kroz vrline sinova. Hteo je da se hvali njima, da mu sluze za ponos. Tu je i strah za odrzanje loze Katica. On zeli da oni nastave da zive u jos vecoj snazi i svezini potomaka, pa zato i Dðrðu bira Simku, olicenje plodnosti i lepote. Ali, tu ga ocekuje krah, slom kroz poram svog sina da se ostvari kao otac i podari potomke Katicima, i time obezbedisigurnost porodici. Ipak, kad dobije unuka, iako u dubini duse zna da on nije Katic, vraca mu se, uzda se u njega, hvatajuci se za slamku spasa kao davljenik jer ni on nije Katic, bas kao ni Adam.
Njegova surovost ogleda se i kroz mlaðeg sina Vukasina, ser zeli da mu nametne politicke stavove i profesiju, ali i tu dozivljava  neuspeh. Nije ocekivao da ce se Vukasin razvijati i da se izgraditi isopstveni put kroz zivot. Iako Acimova velika slabost, mlaði sin, nije uspeo da pokoleba surove principe svoga oca koji ga dozivotno odbacuje od sebe, glas pogresnih nacela zivota, prenebregivo je glas srca i Acim ce vecno patiti. On odbacuje i svoje unuke, Vukasinovu decu, jer ne oseca nikakvu bliskost sa njima, ne oseca u njima ljubav prema zemlji, ukorenjenost u porodici Katic. Oni su mu daleki, pa bira Adama, iako on po krvi nije njegov.
Tu je i neizbezni odnos sa Prerovcima. Acim zeli da im nametne svoju volju, ali i ostaje uz njih kad biva zarobljen. Prisutna je njegova zelja za politickom dominacijom koju zeli da ostvari po svaku cenu, pa cak i gazeci preko leseva.
  Da li je Acim Katic zaista toliko surov kao sto govore njegovi postupci i da li je tiranin prema porodici i drugim lljudima, ili je samo zrtva svojim nacela? Mislim da je njegovo srce ostalo puno ljubavi koju nije znao da pokaze, ljubavi koje se plasi i za koju je mislio da ne moze da pruzi sigurnost.
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #66 poslato: 05 Maj, 2007, 05:00:17 pm »

Pop Æira i pop Spira ~ Stevan Sremac
[/b]

O delu

То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. Око емфорне приче о попадији и тучи попова због зета, као окоснице,дата је широка реалистичка слика војвођанског села. У конструкцији романа приметан је паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа, две поповске кћерке, две љубавне приче. У почетку романа то је паралелизам по сличности : две поповске куће су сасвим сличне, још су сличније две попадије, што се види и по њиним именима (Персида и Сида). У даљем развоју радње паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту, што највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака, Меланије и Јуле. Насупрот Јули која је здрава, снажна и вредна сеоска дјевојка, Меланија је размажена, себична, извештачена. И две љубавне приче, прича о Меланији и учитељу Пери, с једне, и прича о Јули и берберину Шаци, с друге стране, налази се у контрастном односу. Прва је од почетка само лов на мужа, где умешност младе дјевојке, кокетне и причљиве, срећно допунјује животно искуство њене мајке. Друга почиње романтично, кришом,у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада низ препрека, између осталог и противљење девојчиних родитеља, да би се остварила. Обе приче завршавају на исти начин, свадбом, али су праву срећу у браку нашли само Јуца и Шаца. Највећу драж књиге чине описи којих има у изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично представљено вече у у кући поп-Спирино'',ёё'' недељни дан на селу ''), описи сеоских дворишта, ствари, животиња. Сремац је мајстор у сликању животињских ликова. Њих има у многим његовим дјелима, а највише управо у овом роману. Ту су : ё''ёстари Шаров'', ё''ёлопов мачак '' и, најизразитији од свих похотљиви патак поп-Спирин. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална обиљежја. Такав је стари сат у кући поп-Ћириној. Сремчеве хумористичне илустрације увек извиру из живота, из животне свакидашњице.И кад описује животиње, њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. Сличица у којој је у центру поп Спирн ћуран, на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је све то било у авлији.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да, када их поп Спира види у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћуран, задовољство комшинске деце. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшинском децом као неуспели педагог.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ.,,Срам вас било, бећари једни'',грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!А шта вам ради да га секирате тако!? Јао наопако, а кад сте у другом шору и шта тек радите другим паорским ћуранима,кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!''

Kritika

Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова, да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за стомак, за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас.Сремац се не устручава да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне, кадре да једандругоме подвале и да у свађи један другоме избију зубе.Сремац се нашалио и на рачун ратоборних попадија, које су у првом плану његовог хумора, а које су по менталитету врло налик једна на другу.Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ међусобмних односа, ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота.У двема попадијама, чији су односи променљиви и зависе од личних интереса, оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена, чији је свијет затворен у домазлук, закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота....Сремац је замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку, међутим је у разради, додавањем великог броја епизода . произашло веће дјело.Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате оглашава боктеров рог, а преко дана одлазак и повратак крава регулише домаћицама радно време.Много оштроумно запажених, колоритним детаљима духовито поентираних елемената уткано је у ово дело. Ови детаљи су укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности, сликовитости и боја у духовите цртеже, илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског села и поповских кућа. Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност непосредно из стварних доживљаја,из свакодневних доживљајапросечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао . Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме.Читаоци су у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине, из својих устаљених навика, из свега онога што је постало уобичајно, што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке.
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #65 poslato: 05 Maj, 2007, 04:59:39 pm »

Ivan Sergejeviè Turgenjev - Lovèevi  zapisi


Stvaralaèki portret pisca i životopis:
Turgenjev je roðen 9. Studenoga 1818. godine u Orelu na vlastelinskom posjedu svoje majke u Spaskom-Lutovinovu, nedaleko od grada Mcenska. Majka mu je bila naèitana i obrazovana žena. Bio je odgajan guvernantama i odgojiteljima, te školovan u internatima. Od djetinjstva je stjecao široku naobrazbu i kulturne navike. U kuæi su imali bogatu biblioteku francuskih i njemaèkih knjiga. Nerado se prisjeæao djetinjstva, jer je majka strogo postupala s njim. Bio je svjedok mukotrpnog života kmetova, pa je zamrzio kmetstvo i gospodsku samovolju. U internatu u Moskvi je dobro nauèio francuski i njemaèki jezik. Preselio se s roditeljima u Petrograd , gdje je nastavio studirati književnost i povijest. Povijest antike i srednjeg vijeka predavao mu je autor Mrtvih duša N. V. Gogolj. Po obièaju onog doba da bi upotpunio svoju naobrazbu nastavio je studirati u inozemstvu. Godine 1843. Turgenjev je objavio svoje prvo djelo, puškinovsku poemu Paraša. Prestao je pisati stihove kada se upoznao  s francuskom opernom pjevaèicom španjolskog podrijetla Paulinom Viardot, s kojom je vezao svoju daljnju sudbinu. Napustio je namještenje i s njom otputovao u inozemstvo, te se nastavio baviti književnim radom pišuæi ponajviše pripovijetke i drame. Kada je umro Gogolj, bio je ogorèen zbog suzdržljivosti vlasti tiska prema tom žalosnom dogaðaju, te je napisao nekrolog u kojem je dao maha svojim osjeæajima. U Petrogradu je cenzura zabranila izlazak toga nekrologa, ali je objelodanjen u Moskvi. Tada je car naredio da se autor kazni sa mjesec dana zatvora, a pravi je povod tome knjiga zbirke pripovjedaka  Lovèevi zapisi. Bio je budno praæen od strane policije i nastavio se baviti književnim radom. Burne polemike je izazvao roman Oèevi i djeca, gdje je prikazao sukob izmeðu starog i mladog naraštaja, a to je bio u stvari sukob izmeðu liberala i demokrata-prosvjetitelja. Njegova djela su se paralelno prevodila i na strane jezike. Otputovao je u inozemstvo i dolazio u sukob sa istaknutim književnicima.Turgenjev se iskušao u svim književnim žanrovima i postigao zavidne uspjehe, posebno u romanima, no on je nadasve pripovjedaè. On je nenadmašiv u ležernom i lirskom pripovijedanju o onome što je sam doživio ili èuo od drugih. Premda u njegovim romanima nema nikakve fabule, autor nam neprestano zaokuplja pozornost upoznajuæi nas s vrlo zanimljivim likovima i lijepim krajolicima. Njega su oduvijek zanimali portret i pejzaž. Istinito je prikazivao životne prilike ruskih kmetova i njihovih gospodara, što je tada bila teška optužba tadašnjeg društvenog poretka. Zato je imao neprilika sa tadašnjom vlasti. U njegovom pripovjedalaštvu igra jezik s kojim se izražava. Svi poznati ljudi su mu upuæivali pozitivne kritike za njegova djela. Pjesnik okom umjetnika promatra prirodu i objektivno  ju opisuje. Tako je Dostojevski za njega napisao kako je èovjek sa mnogo rijetke sreæe: “Pjesnik, talent, aristokrat, ljepotan, bogat, mudar, naobražen – ne znam što mu sve priroda nije dala.”
Meðutim, unatoè strogoj cenzuri, svakojakim zabranama i pritiscima vlasti, u tim godinama je zapoèelo zlatno doba ruske realistièke književnosti. Mnogi su svoja djela kriomice objavljivali. Tako je Turgenjev napisao: “Teško da može itko od današnjih ljudi shvatiti kakvom je ropstvu bila podvrgnuta tiskana misao svakog èasa i na svakom mjestu. Književnik, nije se mogao drugaèije osjeæati nego kao krijumèar.”
Njegov naèin pisanja je snažno utjecao na razvoj hrvatske književnosti, tj. hrvatskog realizma. Nakon prvog prevedenog djela Faust, njegova djela su se prevodila više nego od bilo kojega drugoga stranoga pisca. U novinama su se mogla proèitati djela: Tri susreta, Mumu, Ukoljica, Prva ljubav, i Dnevnik suvišnog èovjeka i roman Plemiæko gnijezdo i Rudin. Tako je Šenoa pozvao hrvatske književnike da se ugledaju na njegov naèin pisanja. Njegov veliki utjecaj je bio na hrvatske pripovjedaèe, odvraæajuæi im pozornost od fabuliranja na prikazivanje socijalnih problema i razvijanje ilirskih elemenata u svojim djelima.

Tema: 
Izrugivanje ruskog plemstva i težak položaj seljaka i kmetstva.

Problematika koja se obraðuje:
-mukotrpan život kmetova
-gospodska samovolja
-opis stvarnih likova seljaka i plemiæa
-opis nerazumijevanja plebejskih intelektualaca i konzervativnog plemstva

Struktura djela:
Zbirka od dvadeset pet pripovijedaka, u kojima su prikazani likovi
seljaka i plemiæa, te iživljavanju vlastelina nad kmetovima. Širenje mišljenja kako štetnog po vlastelu može prouzroèiti smanjenje poštovanja prema plemièkom staležu.

Književna vrsta
-  Pripovijetke o lošem položaju tadašnjih seljaka, a pogotovo kmetova.


Inspiracija iz sliènog djela:
- Promatranje i objektivno opisivanje dogaðaja u prirodi koji svoje osjeæaje prenosi u krilo prirode i u predmete što ih opisuje. Takvima je pripovjedaèima priroda postala rezonancijom njihove èuvstvene nutrine, kao što je opisivao Charles Dickens u svojim djelima.
 
Vrijeme radnje:
1852. godina

Mjesto radnje:
Rusija.

Likovi:
Arkadij Pavliè Penoèkin bivši gardijski oficir mladi vlastelin, obrazovan koji se
vrlo uspješno bavio gospodarstvom. Strog i pravedan, brine se o svojim podanicima. Odijeva se odlièno i ukusno, èita francuske knjige i novine, a u kartanju je majstor. Najbolji ženidbeni kandidat.

Sofron Jakovljiè  nadstojnik,  nizak, pleæat, sijed i krepak èovjek.

lugar Foma zvan Mrgud, visok, pleæat i izvrsno graðen èovjek. Crna kovrèava brada zaklanjala mu je grubo muško lice, a oèi sitne kestenjaste.

Sadržaj:

Nadstojnik
Mladi vlastelin, bivši gardijski oficir Arkadij Pavliè Penoèkin bio je razborit i obrazovan koji se vrlo uspješno bavio gospodarstvom. On za sebe kaže da je strog i pravedan, brine se o svojim podanicima i kažnjava ih za njihovo dobro. Odijeva se odlièno i ukusno, èita francuske knjige i novine, a u kartanju je majstor. Za njega kažu da je najbolji ženidbeni kandidat i dame luduju za njim. Posjetitelja obuzima èudan nemir, pa vam èak ni udobnost ne godi.
I krenusmo koèijom put Rjabova. Kada smo stigli u selo poèeo se širiti meðu seljacima nemir i uzbuðenje. Stigosmo do nadstojnikove kuæe. Smjestili smo se u takozvanu hladnu sobu, a koèijaši su poèeli donositi prtljagu. U to stiže nadstojnik Sofron Jakovljiè. Bio je to nizak, pleæat, sijed i krepak èovjek. Lice mu je bilo podbulo od rakije. “Oèe naš, dobrotvore naš” – progovori nadstojnik – “jedva ste se izvoljeli doæi. Ruèicu mi dajte” – pružajuæi veæ unaprijed usne na poljubac.
“Pa što je brate Sofrone,  kako idu poslovi ?” – upita ga prijazno Arkadij.
“Hvala bogu sve je u najboljem redu, zahvaljujuæi vašoj milosti. Niste mi izvoljeli javiti da æete doæi. Ta gdje æete prenoæiti ? Ništa, ništa Sofrone” – osmjehnu se Arkadij. Naveèer Arkadij zapovijedi da se u sobu donese sijeno. Sobar prostre plahte, namjesti jastuke i legosmo. Slijedeæeg smo dana išli u pregled gospodarskih zgrada i sve je bilo u najboljem redu, jedino su lica seljaka bila turobna. Arkadij se topio od miline. Kada smo izlazili iz pojate, dva su seljaka kleèala pored kaljuže. “Što hoæete? Što radite? – pitao Arkadij.
“Pomozi nam gospodaru?” – i ponovo se pokloniše.
“Smiluj nam se gospodaru. Sasvim smo upropašteni” – reèe starac.
“Tko te je upropastio?”
“Pa Sofron Jakovljiè gospodaru. Dva mi je sina preko reda dao u novake, a sad hoæe i treæega. Juèer mi je gospodin otjerao kravicu i istukao domaæicu.” – reèe seljak. “Gospodaru Arkadije pomozi ? Ovako se dalje ne može. Omrznuo me Sofron, hoæe da me satre gospodaru !”. “I ne samo nama” – reèe mladi seljak.
“A tko tebe pita? Što je ovo? Pa ovo je buna! Ne savjetujem ti da se kod mene buniš. Dobro idite. Ama idite, zapovjediti æu kad vam kažem”.
Kada sam se spremao u lov s Anpadistom seljakom, zapitah ga poznaje li nadstojnika: “Kakav je to èovjek?”.
Odgovori on: “Pseto, a ne èovjek, to se imanje vodi na Penoèkinu, dok je pravi gazda Sopron. Seljaci su mu do grla dužni, rade mu k’o nadnièari. Sasvim ih je satro. On ne radi samo sa zemljom, veæ trguje sa stokom, maslom i katranom. Po meni je beštija. Ali mu ne valja što hoæe da tuèe.
Zvijer je, a ne èovjek “Pa što se ne tuže ?” pitam. Baš ste se sjetili što je briga gospodara ! Uredno mu plaæaju danak, pa što ga se tièe. A ovog starog seljaka æe satrti. Knez æe ga prebiti. A zbog èega ispašta. Na zboru se porjeèkao sa nadstojnikom, nije valjda više mogao trpjeti. Sad æe ga dotuæi. Razbojnik bez srca i duše, kuèek prosti mi Bože.

Mrgud
Kad sam se vraæao iz lova, spremala se oluja. Drveæe zašumi, a krupne kapi kiše oštro zabubnjaše i nastade oluja. Morao sam stati. Nisam vidio prst pred nosom. Sakrih se pod široki grm, èekajuæi da nevrijeme prestane. Najednom u bljesku munje ugledah golemu priliku. Bio je to lugar Foma zvan Mrgud. “Neæe skoro stati” – reèe lugar – “morao bih vas odvesti svojoj kuæi”. “Daj molim te” – rekoh. Uhvatio konja za uzde i krenusmo njegovoj kuæi.
Tamo nas je doèekala djevojèica u košuljici i bosih nogu s fenjerom u ruci. Bila je to koliba samo s jednom sobom. Èaðava, niska i gotovo prazna bez ležaja, pod tavanicom i bez pregrada. Usred kolibe visila je kolijevka s djetetom privezana za kraj dugaèke motke. Pogledah oko sebe i srce mi se stegne. “Zar si sama ovdje?” – upitah djevojèicu. “Sama !” – odgovori. Uðe lugar, bio je to visok, pleæat i izvrsno graðen èovjek. Crna kovrèava brada zaklanjala mu je grubo muško lice, a oèi sitne kestenjaste. “Oluja jenjava, otpratit æu vas do kraja šume”.
Izaðosmo zajedno. Kiša je prestala. Najednom smo zaèuli udarce sjekirom. Netko je oprezno sjekao grane. Kotaèi su škripali, a konj je frktao. “Kuda æeš ? Stoj !” – zagrmi Mrgudov željezni glas. Pokraj oborena drveta na zemlji borio se lugar s kradljivcem. Ugledah mokra seljaka u dronjcima. Bijedno kljuse je stajalo do njega. “Pusti ga !” – šapnu Mrgudu – “ja æu platiti drva”. Mrgud šutke uhvati lijevom rukom konja za grivu, a desnom je držao kradljivca za pojas. Jedva nekako dokopasmo se kolibe. Kiša je lijevala kao iz kabla.
“Ostavi ga ondje, ne diraj ga” – rekoh.
“Fomo Kuzmiæu” – progovori seljak – “Pusti me, glad me je natjerala. Pusti me”
“Znam ja vas” – sumorno æe lugar – “cijelo vaše selo je takvo, sve jedan lopov gori od drugoga”.
“Propali smo, kažem ti, pusti me”.
“Nitko ne smije krasti !” – reèe lugar.
“Natjerala me glad, djeèica mi krište, znaš i sam. Teško mi je”.
“A oni ipak ne idu u kraðu”.
“Konjiæa” – nastavi seljak – “konjiæa, pusti bar njega” – kukao je seljak.
“Kažem ti da ne mogu. Nisam ni ja slobodan” – reèe Mrgud.
Èekao sam što æe biti. Seljak se iznenada uspravi. Oèi mu se zažarile, a lice zarumenilo: “E, pa nažderi se. Na zlikovèe prokleti, pij kršæansku krv, pij. Tebi govorim krvopijo, tebi. Eh, ti sad æu ja … Pa što onda? Svejedno sam propao, što æu bez konja. Nek’ sve propadne i žena i djeca, nek’ sve pocrka. Ali èekaj dopasti æeš i ti šaka.”
Mrgud se podiže. “Ud’ri, ud’ri” – nastavi seljak.
“Šuti” – zagrmi lugar i poðe dva koraka.
“Nemoj, Foma” – povikah – “ostavi ga, neka ide s milim Bogom”
Mrgud ga uhvati za rame. Pritekoh u pomoæ seljaku. Na moje veliko èudo lugar otvori vrata i izbaci seljaka van: “Nosi se dovraga sa svojim konjem” – povika za njim – “ali pazi se drugi puta”.
“E Mrgude, baš si me iznenadio. Vidim da si èovjek i pol”.
“Ta manite gospodine, samo nemojte nikome ništa govoriti”.
Nakon pola sata oprostio sam se s njim na kraju šume.

Šuma i stepa
Lov s puškom i psom je divan, a užitak je izvesti se u proljeæe prije zore. Na nebu gdjegdje trepne zvijezda, povjetarac naleti kao lagani val, nejasan šapat noæi. Par bijelih gusaka, tek što su se probudile, prolaze nijemo i polako preko puta. Ribnjak se tek poèinje pušiti. Konji zvuèno gacaju po lokvama, a koèijaš zvižduèe. Rub se neba rudi, zrak biva svjetliji, cesta sve vidljivija. U seljaèkim kuæama gore luèi crvenim plamenom i èuju se snažni glasovi. Svjetlost nadolazi kao bujica. Sunce se diže, nebo je vedro. Vrijeme æe biti krasno. Popeli ste se na brdo. Kakav vidik ! Rijeka se vijuga i povlaèi nejasno kroz maglu, za njom livade za livadama, brežuljci, kroz vlažan sjaj prosut zrakama. Jasno se istièe daljina.
Kako slobodno dišu grudi, kako se brzo pokreæu udovi, kako se krijepi sav èovjek, prožet svježim dahom proljeæa. Ljetno srpanjsko jutro. Tko je osim lovaca iskusio kako je lijepo švrljati u zoru kroz grmlje. Trag vaših nogu ostaje za vama kao zelena crta na rosnoj travi. U glavi vam se vrti i osjeæate umor od obilja miomirisa. Sunce se diže sve više i više. Evo veæ je vruæe. “Gdje bi se tu brate mogao napiti vode” – pitate kosca. “Pa eno vam u jaruzi bunara”. I zaista pod obronkom krije se izvor. Svalite se na zemlju, napijete se, ali ste lijeni da se maknete. “Ali što je ovo ? Navlaèi li se oblak. Sijevnu munja. O, pa evo dvije. Trava, grmlje, sve je odjednom potamnjelo. Kakva kišica ! Kakve munje ! Oluja je minula, izlazite iz sjenika. Bože kako sve blista, kako je zrak svjež, kako miriše na jagode i gljive. Veæ pada mrak. Veèernje rumenilo planulo je kao požar. Sunce se smirilo. Jedna se zvijezda upalila pa treperi. Vrijeme je da poðete kuæi. Objesivši pušku o rame, idete brzo kao da ste umorni. Pada noæ. Mjesec izlazi, a eno dolje u selu trepere svjetla.
A kako je ta ista šuma lijepa u jesen. Nema vjetra, ni sunca, ni svjetla, ni kretanja. Blagim zrakom širi se jesenski miris, nalik na miris vina. Na lipama visi posljednje zlaæano lišæe. Vlažna se zemlja ugiba pod nogama. Grudi mirno dišu, ali dušu obuzima èudan nemir.
Ideš, a pred oèi ti izlaze drage slike, draga lica, mrtva i živa. Èovjek vlada svom svojom prošlošæu, svim svojim osjeæajima i silama, svom svojom dušom. Krenuli ste u daleko lovište u stepu. Kakav stepski kraj. Pogledaš brda, kakav vidik. Od sela do sela vode uski puteljci. Crkve se bijele, a meðu vrbicima svjetluca se rjeèica. Vozite se sve dalje i dalje. Humovi su sve manji, a drveæa gotovo i nema. Nakon nje, beskrajne nepregledne stepe.
A u zimski dan iæi po snježnim nanosima, udisati studen, oštar zrak, nehotice žmiriti zbog sitnog svjetlucanja meka snijega koje vas zasljepljuje.
A prvi proljetni dani, kada sve zablista, kroz okopnjeli snijeg veæ miriše ugrijana zemlja. Povjerljivo pjevaju ševe, a bujice se valjaju iz jaruge u jarugu veselo žuboreæi.
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #64 poslato: 05 Maj, 2007, 04:58:53 pm »

Jerome David Salinger – Lovac u žitu


O piscu:
Jerome David Salinger je amerièki književnik, roðen 1919.godine. Meðunarodni uspjeh je doživio romanom "Lovac u žitu". Tim romanom je postao idol jedne generacije amerièke omladine. Napisao je zbirku novela "Devet prièa" i zbirku pripovijetki "Franny i Zooey".

Tema:
Život Holdena Caufielda

Mesto radnje:
opisuju se razlièiti dogaðaji koje je Holden doživio na razlièitim mjestima (od New Yorka do njegove kuæe) no Holden zapravo sve to govori u bolnici

Vreme radnje:
predbožiæno vrijeme, otprilike tjedan dana

Ukratko o delu:
Kroz prièu postupno saznajemo o njegovu životu, obitelji, prijateljima, uèiteljima i ljubavima.
Holden je dijete dobrostojeæih roditelja, ima starijeg brata D.B.-a koji je uspješan u Hollywoodu i mlaðu sestru Phoebe koju voli više nego ikoga drugoga. Mlaði brat Allie je umro od leukemije što je jako utjecalo na Holdena jer je bio jako vezan uz njega.Holden je izbaèen iz tri škole. Na kraju ga izbacuju i iz škole Pencey Prep, zbog nerada i neuspjeha. Iz škole je trebao otiæi poèetkom božiænih praznika, u srijedu, no on odluèuje otiæi veæ u subotu, nakon posjeta profesoru iz povijesti i tuènjave s cimerom Stradlaterom.Boji se reakcije roditelja, pa ne odlazi kuæi nego u hotel u New Yorku. Tu se suoèava s noænim životom: s taksijima, turistima, barovima i sl., èak i s prostitutkom i njezinim svodnikom. Tada susreæe bivšu djevojku Sally koja ga nikako ne može shvatiti. Takoðer posjeæuje svoju malu sestru Phoebe.
Spreman je otiæi na zapad, ali se prije toga želi oprostiti sa sestrom. Ona želi poæi s njim pa se oni posvaðaju. Nakon svaðe oni odlaze u zoološki vrt, a zatim i na vrtuljak. Tamo Holden uz sestru pronalazi mir i sreæu.
Tim prizorom završava Holdenova ispovijest u bolnici, gdje se nejasno izražava o oèekivanjima o buduænosti i moguænosti prilagoðavanja svijetu. U romanu se mnogo pažnje posveæuje Holdenovom unutarnjem monologu, njegovim razmišljanjima o životu, svijetu, ljudima koji ga okružuju, buduænosti...
Vrlo su izraženi njegovi osjeæaji prema obitelji, školi, prijateljima i sestri Phoebe koju voli više od svega.
Holden ne zapoèinje prièu uobièajenim dugaèkim uvodom s mnogo opisa veæ samo napominje neke važne èinjenice koje su važne da se razumije nadolazeæa radnja.
Veæ na samom poèetku romana Holden napominje da ta prièa nije autobiografija u pravom smisli rijeèi:
"Ako veæ zaista želite da vam prièam o sebi, prva stvar koju æete vjerojatno htjeti znati jest gdje sam se rodio, kakvo je bilo moje glupo djetinjstvo, èime su se bavili moji roditelji prije nego sam došao na svijet i sve ono uobièajeno davidkoperfildsko sranje, ali ja nekako nisam raspoložen da se upuštam u te stvari. Osim toga, nije mi ni na kraj pameti da vam sad ovdje prièam èitavu svoju autobiografiju ili nešto slièno."Holden nam na poèetku objašnjava kako se zapravo našao u bolnici:"Prièat æu vam samo o onoj ludnici kroz koju sam prošao tamo oko prošlog Božiæa, upravo prije nego sam nešto kao šiznuo, pa su me dogurali ovamo da se malo smirim."
Zatim nakon nekoliko stranica iznosi i drugu verziju o svom boravku u bolnici:
"S druge strane, porastao sam u toku prošle godine šesnaest i pol centimetara. Tako sam ustvari i dobio tuberkulozu i morao doæi ovamo na sve one proklete pretrage i preglede i tako. Inaèe sam posve zdrav."Holden nam govori da njegov odnos s roditeljima i nije najbolji. Jako ih voli i priznaje da mu se teško vratiti kuæi nakon što je izbaèen iz škole. Govori da su mu roditelji oduvijek osjetljivi:"...a s druge strane moji roditelji dobili bi bar po dva nervna sloma po komadu kad bih pokušao da kažem nešto pobliže o njihovom privatnom životu. To su dobri, fini ljudi i sve – ne kažem ništa – ali zaista su preko svake mjere osjetljivi."Posebno su postali osjetljivi nakon smrti Holdenovog brata Allieja:
"Od smrti mog brata Allieja ona nije baš naroèito zdrava. Strašno je nervozna."
Allie je bio Holdenov mlaði brat uz kojeg je Holden bio posebno vezan. Bio je Holdenov uzor. Holden o njemu govori pun ponosa."Bio je dvije godine mlaði od mene ali zato valjda pedeset puta inteligentniji. Bio je fantastièno inteligentan. Njegovi nastavnici stalno su pisali majci pisma o tome kakvo je zadovoljstvo imati u razredu djeèaka kao što je Allie. Stvar, meðutim, nije bila samo u tome da je bio najinteligentniji èlan obitelji. Bio je i najbojli, na mnogo naèina. Nije se nikad ljutio ni na koga. Opæenito se smatra da se riðokosi ljudi veoma lako  raspale, ali Allie se nikada nije raspalio, a imao je izrazito riðu kosu."Holdenu je takoðer važna njegova sestra Phoebe, o kojoj govori samo najbolje stvari. Nakon što je napustio školu, ponekad mu padne na pamet da nazove svoju sestru, ali se boje da mu se ne jave roditelji.Holden se stalno usporeðuje sa Phoebe i Alliem. Èesto govori za sebe da je glup i lud. Tvrdi da je u cijeloj obitelji jedini neuspješan."Trebalo bi da je vidite. U životu niste vidjeli tako lijepu i bistru djevojèicu. Zaista je bistra. Hoæu da kažem, otkad je pošla u školu, imala je uvijek odliène ocjene iz svih predmeta. U stvari, ja sam jedini tup u cijeloj porodici. Moj brat D.B. je  pisac i sve što god hoæete, a moj drugi brat Allie, onaj koji je umro, bio je pravi mudrac. Ja sam jedini koji je zaista tup."Govori da nema mnogo prijatelja. Izdvaja nam Stradletera, Ackleya i Jane Gallagher. Za Stradletera kaže da je pametan i dobar èovjek, ali da je veliki ženskar. Ackleya je opisao kao strahovito dosadnog i naivnog, ali mu je svejedno nedostajao. Jane Gallagher je Holdenova draga prijateljica, èak i tajna ljubav. Na toj je djevojci sve volio, èak i njen naèin kartanja. Spominje ju kroz cijeli roman.Holden mnogo govori o svojim razmišljanjima, ali o izgledu vrlo malo. "Èesto govorim "ljudi moji", prilièno èesto. Dijelom zato što mi je rijènik vrlo siromašan, a dijelom zato što se ponekad ponašam kao da sam mlaði nego što jesam. Sad imam sedamnaest, ali ponekad se ponašam kao da imam svega trinaest godina. To je doista ironija jer sam visok 189 cm a u kosi imam dosta sijedih vlasi."U jednom dijelu nam Holden govori da mnogo laže. To potvrðuje i citatom:
"Samo da prestanem lagati. Kad jednom poènem, u stanju sam lagati satima."Holden opæenito voli filozofirati pa stvara i cijele odlomke oko inaèe potpuno nevažnih tema, npr. kako se držati s djevojkom za ruke. Takoðer se èesto susreæe s temama koje voli prokomentirati. Èesto poèinje govorit o neèemu da bi se sjetio druge stvari koja ima neke veze s poèetnom tvrdnjom, a onda se vraæa na prijašnju temu, podsjeæajuæi èitatelja gdje je stao.Holden je jako nesiguran u sebe. Pretpostavljam da ta nesigurnost proistjeèe iz neprestane usporedbe s Allijem, koji je bio jako pametan.
U jednom dijelu saznajemo o naslovu romana. Možda se èini neprikladnim, no on je itekako toèan. U cijelom se romanu govori o Holdenovim željama, o onome što voli ili ne voli. Tako je Holden jednom prièao Phoebe o tome što bi želio postati. Rekao je da želi biti lovac u žitu, ali takav lovac kojemu bi bila dužnost da lovi malu djecu koja se sluèajno zatrèavaju u provaliju. To je povezano sa pjesmom "Ako netko sretne nekog dok kroz žito ide" pa je tako nastao ovaj lovac u žitu.Radnja ovog romana ne teèe kronološki nego ovisi o subjektivnim doživljajima lika, a tijek se radnje prekida razmišljanjima i monolozima.
Pisano je žargonom mlade generacije. Holden koristi mnošto poštapalica i fraza, npr. "Što jest jest, bilo je oèito da se doista osjeæa bijedno što me morao srušiti. Zato sam navio staru ploèu. Rekao sam mu da sam pravi pravcati degenerik i sve što uz to ide."Èesto je taj žargon poslužio za unos humora u tekst: "Poèeo sam škicati one tri vještice za susjednim stolom."Holden takoðer koristi ironiène usporedbe, npr. "Plesati sa starom Marty bilo je isto kao vuæi Kip slobode za sobom po podu." Tom usporedbom je želio reæi da Marty ne zna plesati, ali je to uèinio na prilièno smješan naèin i mislim da nema osobe koja nije shvatila znaèenje te usporedbe.
Holden sve ljude o kojima govori naziva "stari", bez obzira na njihove godine. Iako i sam koristi mnoge psovke, ne slaže se s njima, pa ih tako pokušava izbrisati sa zidova u školi koju Phoebe pohaða.

"Lovac u žitu" je moderan roman, èiji je stil neoubièajen u odnosu na druga djela u školskoj lektiri. Naèin opisivanja i razmišljanja u prvom licu je jednostavan i blizak je mladoj generaciji. Nije zamoran jer nema mnogo dosadnih opisa nego je radnja cijelo vrijeme zanimljiva i potièe nas da èitamo dalje. Takoðer nam daje odgovore na mnoga pitanja koja mladi postavljaju o svijetu oko nas. Tako je Holden dobio odgovore na pitanja zašto netko umire mlad, kako pronaæi ljubav, probao je cigarete i alkohol, a dobio je i odgovor na pitanje zašto se mora iæi u školu. To su sve pitanja o kojima bi se moglo raspravljati. Nije dobio odgovor na jedno jedino tipièno djeèje pitanje – kuda odlaze patke kad se zaledi jezero u Central parku?


2.Lovac u žitu

Karakteristika lika:
Lik Holdena prikazan je kao lik prosjeènog tinejðera. On ima svoje probleme i gleda na svijet na svoj naèin. Pomalo je problematièan. Pokazuje znakove razumnosti ali misli da mu svijet ne može pružiti ono što on želi. U biti nije loš. Èesto bježi od problema i uplièe se u svakodnevne gluposti. Rekao bih da je on jedan prosjeèan tinejðer sa svojim vlastitim problemima i vlastitim viðenjem svijeta. Izgubljen je i ne zna što traži tako da je podosta podložan raznim glupostima.

Život lika:
Iz romana možemo zakljuèiti da je Holden rastao u relativno dobrim uvijetima života. Otac mu je bio pravnik i prema njegovim rijeèima mlatio dosta love. Imao je sestru i braæu. Problemi poèinju smræu njegovog brata Alleja što je vjerojatno i uzrok njegovog tmurnog pogleda na svijet i ljude. Vidimo da on nije loš ali baš zbog toga što je izgubljen i ne zna što hoæe a kritizira sve živo postaje problematièan te ga neprestano izbacuju iz škola što njegovim roditaljima stvara poprilièna muke. Zadnja škola koju je Holden pohaðao bila je škola u Pecnayu. Svi su je hvalili ali on je u njoj vidio samo licemjere. I tako je pao godinu i bio iskljuèen iz škole. Roditeljima je bilo uuæeno pismo da je izbaèen. Holden se je trebao vratiti kuæi u srijedu. Kad je na kraju  sagledao sve svoje prijatelje i svoj život, odluèio je da ode odmah iz Pecnaya i provede ostatke vremana (do srijede) u New Yorku, jer ga je Pecney umarao…. opet pogreška. Otišao je u New York ali  sve što je uspio napraviti je  to da je potrošio brdo novaca, bio pretuèen, pijan, upustio se u sve i svašta te se posvaðao sa nekim svojim prijateljima. Na kraju ga je samoæa svladala te se je zaputio svojoj mlaðoj sestri kuæi u nadi da ga roditelji neæe uhvatiti, uostalom bilo mu je svejedno. Holden zapravo nikad od Allijeve smrti nije bio pravo sretan. Otišao je da bude još do srijede kod svog nastavnika a on mu je podijelio neke savijete, da se trgne i odluèi što želi od života. Došao je još jedansok za Holdena…. njegov bivši nastavnik se pokazao kao perverznja…užasno…i to ga je još više zbunilo. Razmišljao je da pobjegne od  svega u neku zabit. Njegova sestra mu je poremetila planove jer je htjela poæi s njim tako da su se posvaðali oko toga I Holden joj je obeèao da nikuda neæe iæi…. mislim da je shvatila kako je to besmisleno. I sada dolazi trenutak kada je Holden osjetio neku toplinu u svome srcu…kada je vidio svoju sestru kako se vrti na vrtuljku…htio je vikati od sreæe. Nakraju se vratio kuæi i sada opet mora u novu školu…on ni sam ne zna što da misli o svemu tome… Da li je postao razboritiji obogaæen ovim iskustvom, tko zna…prièekajmo lovcau kukuruzu.

Simbolika naslova:
Zamislimo lovca kako lovi zeca a nalazi se u žitu. Zec je malen i lovac ga vjerojatno nikada neæe uloviti. Tako je i sa Holdenom…on traži nešto ni sam ne zna što a to je tako nedostižno…traži smisao života…izgubljen je…ništa mu se ne sviða…na kraju pronalazi sreæu u svojoj sestri Pheobe…da li je sada našao ono što traži?
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #63 poslato: 05 Maj, 2007, 04:58:10 pm »

Marin Držiæ - Dundo Maroje


Biografski podaci:
Marin Držiæ (1508.-1567.) je u Dubrovniku sredinom 16. stoljeæa razvio živu i plodnu kazališnu djelatnost. Snabdjevao je amaterske družine scenskim djelima. I sam je sudjelovao u organiziranju predstava pa je postao središnja liènost dubrovaèkog kazališta. U nepunih deset godina napisao je dvanaest djela za pozornicu. Djela su mu: ½Pamet½, ½Tirena½, ½Novela od stanca½, ½Pjesnik ujedno sastavljeni s mnozi druzim lijepim stvarni½, (lirske pjesme), ½Dundo Maroje½, ½Skup½, te pastitske igre ½Pjerin½, ½Mande½, ½Arkulin, ½Grižula½, i tragedija ½Hekura½.
Prilikama i parodiènim kombinacijama namjenjen je pozivu sveæenika, on je mogao do svog sudnjeg dana ostati samo klerik u ½Domiru½i ne manje skromni župnik u nekom odjelu granda, a on je, baš kao da je nastojao da proba svaki hljeb i iskusi svaku sudbinu, bio je i orguljaš u katedrali, i sviraè na zabavama, i student crkvenog prava, rektor sveuèilišta i glumac pri izvoðenju zabranjenih komedija i sobar jednog grofa na putu za Beè, i tumaè tog istog grofa na putu za Carigrad, i pisar u bjednim i zadimljenim uredima svoje Republike, i zabavljaè svojih sugraðana i pjesnik ljubavnih stihova, pastoralnih ekloga, komedija iz graðanskog života i uzvišenih, dirljivih tragedija i organizator veselih priredbi za sveèanosti ½prid dvorom½ili po gospodskim kuæama, i kapelan nadbiskupov u Veneciji i opasni zamjenik u Firenci.
Onaj neobuzdani duh renesansnog èovjeka koji nigdej ne može da se smiri i koji ni u èem ne može trajno da uživa, bjesnio je i u njemu, i u vrlo velikoj mjeri.

književni rod:
dramski

književna vrsta:
komedija

vrijeme radnje:
mjesto radnje: Rim

jezik:
štokavsko narjeèje, mnogo talijanskih rijeèi i latinskih izreka

kompozicija:
2 prologa
Pet èinova  podjeljenih u scene

Likovi:
Dundo Maroje - živ èovjek i tipièan dubrovaèki trgovac iz epohe renesanse, a tek poslije toga smiješan i škrt starac komedije, on ,istina, neumorno plaèe za svojim dukatima i neprikladno podvlaèi da mu je do njih više stalo nego do sina.

Maro Marojev - renesansni mladiæ, sin škrtog dubrovaèkog trgovca, željan slobode i uživanja. Kad ga je otac poslao u Italiju da postane trgovac iskoristio je priliku i slobodno i bez razmišljanja trošio novac koji mu je otac dao. Naivno i bez razmišljanja prihvaæa sve tuðe savjete. Lakomislen i rasipan.

Pomet – je sluga Uga Tudšeka koji je zaljubljen u Lauru, a koja je Marova ½kurižana½, tj. Ljubavnica. Snalažljiv je i dosjetljiv, traži puteve do svog cilja, sve èini u svoju korist i za svoj boljitak.

Popiva – je Marov sluga koji, kao i Pomet, èini sve da bi pomogao gospodaru, tj. Iz vlastite koristi.

Laura – je bogata gospoða koja je takoðer doselila iz hrvatskih krajeva gdje se negdje zvala Manda. No, njeno pravo ime je Mandalijana Tudšek što je takoðer otkrio Pomet i za to dobio prilièno novca. Laura je navodno zaljubljena u Mara, a u stvari voli njegov novac i luksuz koji joj je pružao trošeæi oèev novac.

Petrunjela – je Laurina služavka, takoðer pomaže gospodarici gledajuæi pri tom svoju korist. I ona se kao i svi likovi u ovoj komediji, õkreæe kako vjetar puše½.

Bokèilo – je Marojev sluga, njegov pomoænik i savjetnik. Stalno govori o Marojevoj škrtosti.

Pera – je prevarena Marova zaruènica, ali je na kraju ipak dobila što je htjela, tj. Udala se za Mara, ali i to je radi novca. Ona je vjerovatno jedina uz Uga Tudšeka koji se povodila za srcem, a ne za materijalnom koristi.

Ugo Tudšek – zaljubljen je u Lauru i postaje njen muž na kraju. Bio je sve spreman dati za svoju ljubav.

Tema:
Škrtost i novac

Ideja:
Kako si u životu uèiniš, tako æe ti biti.

Sadržaj:
U prologu nas èarobnjak upoznaje sa radnjom cijele konedije. Starca Maroje dolazi u Rim sa sinom Marom. Dao je sinu 5000 dukata i poslo ga u Italiju da obiðe sva važna trgovaèaka mjesta i postane trgovac. Meðutim, Maro je novac potrošio živeæi u Rimu i kupovao je darove Lauri u koju se zaljubio. U Lauru je bio zaljubljen i Ugo Tudšek. Svi oni imaju svoje sluge koji su im veliki pomoænici i savjetnici. Maroju pomaže Bokèilo, Ugu Pomet, Maro Popiva, a Lauri Petrunjela. Laura uživa u ½bogatstvu½ koje Maro djeli s njom, ali kad je Maroje došao u Rim, Maro se pretvarao da ne pozna vlastitog oca. Onda mu Popiva savjetuje da ode Lauri posudi 3000 dukata i da glumi da je trgovac. Laura je, zaluðena prièom o velikom Marojevom bogatstvu, posudila je novac. Plan nije uspio jer je Maroje prevario sina i uzeo mu te tri tisuæe. U grad je otprilike u isto vrijeme došla i Pera. Marova zaruènica. Ona je saznala da je Maro s Laurom. Kroz cijelu prièu pomet, sluga Uga Tudšeka, pokušava pomaknuti vodu na svoj mlin i otkriti cijelu istinu Lauri da ostavi Mara i uda se za njegova gospodara. Otkrio je Petrunjeli da je Maro zaruèen, te da æe mu otac uzeti sav novac i povesti ga u Dubrovnik. Kasnije se otkriva i da je Maroje uzeo Laurin novac. Sluèajno, Pomet na ruke dobiva dva pisma koja æe se kasnije pokazati izuzetno važna. Otkrio je i da je Laurino Pravo ime Mandalijena Tudšek i za to dobio sto škunda. Ne otkrivajuæi to Nikome, uspio je spojiti Lauru i Uga. Maro se prist oženiti Perom jer je njemu baka ostavila veliko bogatstvo, ali pod uvjetnom da se ožene. Pomet se zaruèio s Petrunjelom, a Maroje je vratio bar dio svojih novaca.

Moj sud o djelu:
Ne znam koja je baš svrha ovog djela kao školske lektire. Zapravo ne razumijem što bi trebali nauèiti? Kako ne smijemo odustati od konaènog cilja, kako treba gaziti sve što nam se naðe na putu radi vlastite koristi? Ovo djelo mi se èak ni ne sviða. Nema pozitivnih likova, komediji nijedan lik nije držao oko nekih moralnih normi. Ponašali su  se kako je to najbolje odgovaralo. Jedino što mi se stvarno sviða je Pometova lukavost i snalažljivost.


2.Dundo Maroje

Bilješke o piscu:
Marin Držiæ, nadimkom vidra, rodio se godine 1508. u Dubrovniku, u obitelji trgovca puèanina. Obitelj Držiæ, koja je u prethodnoj generaciji dala poznatoga petrarkistièkog pjesnika Džoru Držiæa, nije imala sreæe u trgovaèkim poslovima pa je gospodarski propala, što je imalo bitnog odraza na Marinov životni put. Godina 1538. važna je u Marinovu životu. Te godine je izabran za orguljaša u dubrovaèkoj katedrali i, što je još važnije, dobio je potporu od 30 dukata kako bi otišao na nauke u toskanski grad Sienu. U to vrijeme Siena je bila živo renesansno središte, grad duge sveuèilišne tradicije u koji su dolazili studenti iz cijele Europe. Držiæ je u Sieni proveo nekoliko godina, ne svršivši studij prava. Najzanimljiviji podatak o Držiæevom boravku u Sieni odnosi se na njegovo bavljenje kazalištem. Držiæ od 1548. do 1562. godine živi u Dubrovniku. To je razdoblje njegovog plodnog književnog stvaralaštva. U tim godinama nastala su sva njegova poznata djela. Godine 1548. prikazana je, danas izgubljena, komedija "Pomet" u izvedbi Pomet-družine. Iste godine napisao je pastoralu "Tirena", koja je prikazana iduæe godine pred Kneževim dvorom. Držiæevi književni protivnici optužili su ga da je plagirao svog suvremenika Mavra Vetranoviæa. Držiæ e žestoko branio od optužbi zavidnika, pri èemu mu je pomogao sam Vetranoviæ pjesmom "Pjesanca Marinu Držiæu ipomoæ", u kojoj odbacuje sve objede protiv Marina. Godine 1550. tiskana je u Mlecima jedina za Držiæeva života objavljena knjiga "Pjesni Marina Držiæa ujedno stavljene s mnozim druzim lijepim stvarmi", u kojoj je uz ljubavnu liriku uvrštena i farsa "Novela od Stanca", pastorala "Tirena" te "Venera i Adon". Iste godine bila je premijera najpoznatije Držiæeve komedije "Dundo Maroje". Držiæ umire 1567. godine u Veneciji.

Likovi:
Dundo Maroje, Maro Marojev, Pomet Trpeza, Popiva, Bokèilo, Pera, Dživo, Perina baka, Laura, Petrunjela, Ugo Tudeški Pomet Trpeza (sluga koji želi pametno iskoristiti fortunu kako bi namjestio Lauru Ugu Tudeškom, što mu na kraju i uspijeva, on je kriv za sve zavrzlame u djelu)

Sadržaj:

I èin
Dundo Maroje traži svoga sina kojeg je poslao u Firenzu da izuèi zanat za trgovca. Njegov sin Maro je sa 5000 dukata umjesto da ide u Firenzu otišao u Rim i tu se prepustio lagodnom životu. Kada je njegov otac otišao da ga potraži sa sobom je poveo svoga slugu Bokèila koji nije mislio na ništa drugo nego na jelo i piæe. Nakon što su stigli u Rim sreli su jednog Kotoranina, Tripèetu koji ih je poveo u neku gostionu a zaèudili su se kada su èuli da u Rimu postoji neki gospodin Marin koji živi veoma raskošno. Dundo Maroje je odmah znao da se radi o njegovom sinu. Kada su došli u jednu èetvrt, Tripèeta reèe da ovdje stanuje ljubavnica gospodina Marina. Došli su pred jednu gostionu, ali mu se èinilo veoma skupo te je Dundo Maroje rekao: "Gdi gospoda i sinjori alodžaju tu ja siromah ne alodžavam tu sinjor Marin alodžava.". Tada se upute do druge gostione koja je bila veoma blizu. U to doba Ugo je sinjori Lauri, Marinovoj ljubavnici obeæavao sve samo da mu pokloni malo pažnje ali ona to nije htjela. Upravo u to doba oèekivala je Marina. Kada je Marin došao obavijesti svog slugu kako æe ostati na ruèku sa Laurom. Osim Marinova oca tražila ga je i njegova zaruènica Pera koju je ostavio u Dubrovniku. Ona se je preobukla u momka i zajedno s još jednim momkom tražila ga veæ tri dana.

II èin
Petrunjela, Laurina služavka razgovarala sa Pometom. On joj je rekao kako je Marinu došao otac i kako æe ga ubrzo odvesti sa sobom u iz Rima natrag u Dubrovnik. Takoðer joj je rekao da je Marin ostao bez novaca i da bi za Lauru bilo bolje da gleda za gospodinom Tudeškom, njemaèkim plemiæem. Petrunjela mu obeæa da æe utjecati na njenu gospodaricu. U gradu su došla tri prijatelja koji takoðer traže Marina. Jedan od njih je prepoznao Petrunjelu. Maro je sa Laurom stajao na balkonu, a pošto je Laura poèela zvati Petrunjelu da uðe u kuæu, on se okrenuo i prepoznao svoje prijatelje. Nakon toga iz gostione izlazi Dundo Maroje i sukobljava se sa sinom. Najprije ga je pitao gdje su 5000 dukata, Marin se je pravio da ga ne poznaje. To je oca rasrdilo, te je on potegao nož da ulovi sina. Uto doðe kapetan i Dunda Maroja odvede u tamnicu. Nakon što su Dunda Maroja odveli u zatvor, Bokèilo je ostao sam, a nakon lutanja gradom sreo je Pometa. Pošto su se poznavali još iz Dubrovnika, Bokèilo ispovijedi nezgodu koja ga zadesi. Na to Pomet savjetuje Bokèila da pokuca na Laurina vrata i da kaže da je Dundo Maroje sinu donio tovar vrijedne robe, te traži da se pomire. Kada je to Popiva èuo odmah ga je uveo gospoði Lauri da ga dobro nahrani.

III èin
Kada se Marin vratio, pred kuæom ga doèeka gospodin Sadi koji je tražio da mu Marin plati svotu od 200 dukata koju mu je bio dužan zbog ogrlice koju je poklonio Lauri. Pošto nije imao baš mnogo novaca, Marin je najprije odugovlaèio, a onda je vidio da ne može izbjeæi plaæanje, te plati dug. Kada mu je Laura rekla da je Popiva sa Bokèilom otišao po Dunda Maroja, te da æe ga dovesti onamo, Marin se razbjesni. Kada je našao Popivu ovaj ga savjetuje da ode k Lauri i da je zamoli da mu posudi 3000 dukata, da kupi robu. Ugo ponovno dolazi kod Laure, te moli Petrunjelu da kaže Lauri da æe joj dati dukata koliko joj drago, samo da bude njegova žena. Kada ga Tripèe sve to èuje on se posvadi s Ugom. Popiva govori Lauri o tome kako je Marin u teškom stanju i kako nema novaca, a Laura mu odgovara neka Marin doðe k njoj i ona æe mu pomoæi. Marinova zaruènica Pera, susrela je Petrunjelu i kaže da su Marin i ona zaruèeni veæ 3 godine. Prvom prilikom æe to Petrunjela prenijeti gospodarici.

IV èin
Dundo Maroje saznaje da je Bokèilo dosta novca potrošio na hranu i to ga ljuti jer je on veoma škrt. Pošto je Marin nabavio novca od Laure, kupio je robu kojom bi se ocu dokazao kao trgovac. Marin se skromno odjene te poðe ocu u susret. Kad su se susreli Maro kaže ocu da ga je napao netko njemu slièan, pretvarajuæi se uzornim graðanom i poštenim trgovcem. Dundo Maroje se u ovoj situaciji pokazao lukavijim rekavši da treba pohraniti zlato koje je sa sobom donio. Tako je na prevaru uspio nadmudriti Marina i preoteo mu robu. U grad dolazi neki èovjek i traži djevojku po imenu Mandalijena. On je iz Kotora, a poslao ga je otac te djevojke da ju pronaðe jer ju je izgubio. Kada se Petrunjela vratila Lauri, rekla joj je da je Marinu u Rimu došla zaruènica, da ju je Marin prevario i da mu je bez veze dala 3000 dukata. Nakon nekog vremena dolazi Popiva donoseæi poklon Lauri od Marina. Ona primi poklon i naredi Popivi da joj hitno dovede Marina.

V èin
U petom èinu se oèituje potpuna pobjeda Pometa koji zna upravljati fortunom. On odjeven poput plemiæa, s ogrlicom oko vrata dolazi Lauri i u zamjenu za 3000 izgubljenih dukata ponudi Uga Tudeškog. Pomet se s Laurina balkona ruga Marinu i Popivi, koji bjesne. Nakon sve zavrzlame napokon su se na okupu našli Dundo Maroje, Bokèilo, Baba, Pera i Dživo. Dundo Maroje se jako razljutio zbog svog sina, te ga se odrièe. Pera je razoèarana, no još i dalje voli Mara. No ipak, na kraju, sve je sretnije završilo povratkom svih u Dubrovnik, dok se sinjora Laura vratila u Kotor.
 
Novac ne treba trošiti bez nekakve veze jer to ima smisla samo neko vrijeme dok novca ima, no kad ga ponestane život se gotovo pretvara u noænu moru iz koje se teško izlazi, djelo još govori o potrazi oca za gotovo izgubljenim sinom koji uzevši ocu novce živi lagodan život zabavljajuæi se poput svojih vršnjaka.
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #62 poslato: 05 Maj, 2007, 04:56:58 pm »

Aleksandar Sergejeviè Puškin - Evgenije Onjegin


Ukratko o piscu:
Aleksandar Sergejeviè Puškin je roðen 1799. Godine u bogatoj obitelji. Svojim djelom Oda slobodi zamjerio se sudu, te je prognan u južnu rusiju, te tamo piše svog Zarobljenika Kavkaza. Pomilovan je 1826. Godine, te se vraæa u Moskvu i St. Petersburg. Umro je u dvoboju 1837. godine. Puškin se smatra osnivaèem moderne ruske književnoisti. Njegova veæa djela su: Evgenij Onjegin, Kapetanova kæi, Oda slobodi, Zarobljenik Kazkaza, Bronèani konjanik, Ruslan i Ludmila…

Ponešto o likovima:
Evgenije Onjegin je tipièni lik suvišnog èovjeka, a tome pripomaže i njegova sveopæa nezainteresiranost, možda èak ljenost.
Lenski je romantièar, poeta, zanesenjak, sušta suprotnost Evgeniju, kada voli voli strasno, i ne suspreže svoje osjeæaje.
Tatjana je seoska djevojka odgojena na romanima Richardsona i Rousseauu, posjeduje neposrednost, nesumljivo steèen u provinciji, meðu pukom, sa dadiljom.

Kratak sadržaj:
Radnja zapoèenje prièati o mladom plemiæu Evgeniju Onjeginu, “suvišnom èovjeku”, koji je dovoljno bogat da se ne angažira ni na kojem planu. Takav život mu ubrzo dosadi. Uto nasljeðuje neko imanje, te mora otiæiu u unutrašnjost zemlje na neko vrijeme. Tamo se upozna sa Lenskim, romantièarom, koji je zaljubljen  u Olgu. Olga pak ima sestru Tatjanu, mirnu povuèenu, koja samo èita knjige. Ona se zaljubljuje u Evgenija, te mu piše pismo u kojem izjavkljuje ljubav, no Onjegin ju odbija. Uskoro na proslavi Tatjanina imendana, Onjegin iz prkosa koketira s olgom. Lenskog to uvrijedi, te traži satisfakciju. Onjegin ga ubija u dvoboju, te odlazi na duggo putovanje od više godina. Jednog dana na nekoj zabavi u Petersburgu sreše Tatjanu, te joj piše strastveno pismo. Ona pak kao žena generala, oglušuje se na njegove izjave, te on odlazi na daljnja putovanja.

Vrijeme radnje:
Radnja se odvija oko 19.stoljeæa.

Mjesto radnnje:
Radnja se odvija u Rusiji.

Napomena:
Puškon je na onjeginu radio osam godina. Isprva zamišljen kao oponašanje Byronova komiènog epa Don Juan, an epic satire, pa prema tome kao romantièna knnjiževna vrsta. Tek kasnije djelo zauzima mjesto uz ruske realistièke romane, gdje je èest lik suvišnog èovjeka.
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #61 poslato: 05 Maj, 2007, 04:56:12 pm »

Mihail Jurèeviæ Ljermontov - Fatalist


Bilješka o piscu :
Mihail Jurèeviæ Ljermontov rodio see 2. listopada 1814. u Moskvi . Otac mu je bio iz stare ali osiromašene plemièke obitelji, koju je u 17. st osnovao došljak iz Škotske , koji je bio stupio u rusku službu . Kad mu je bilo tri godine, umrla mu je majka. Njegova baka nije se od samog poèetka slagala sa zetom, a nakon kæerine smrti nastao je izmeðu njih dvoje otvoren sukob. Oboje su svojatali malog Mihaela , ali je pobjedu izvojevala baka i zadržala djeèaka kod sebe . Jurij Petroviè vraio se na svoje imanje i samo je od vremana do vremena posjeæivao sina . Mališan je volio i oca i baku , a njihov razdor utjecao je na njega tako da se za rana povukao u sebe . Ta je èinjenica pridonijela da je djeèak prerano sazrio. Buduæi da je bio slabašan i boježljiv baka ga je tri puta vodila u toplice na Kavkaz. Ti su se boravci, a pogotovo treæi kad mu je bilo jedanaest godina , snažno dojmili taknoæutog djeèaka. Divlja ljepota kavkaskog gorja ostavila je neizbrisiv trag u njegovoj psihi i nadahnula ga na mnoga kasnja knijževna djela. Tek kad je, potresen viješæu o Puškinovoj pogiblji, napisao je pjesmu Pjesnikova smrt ,privukao je na se pozornost šireg èitateljstva, pa i dvora. Puškinova smrt nije bila prekretnica samo u  Ljermontovu životu nego i u njegovu stvaranju. U preostale èetiri godine, od 1837. do 1841, on je napisao svoje najbolje djelo i jedini roman Junak našeg doba. Teško je shvatiti koliko je taj mladiæ koji je za sve to vrijeme vrlo burno živio i mnogo putovao , stvorio u te èetiri godine – mnoštvo potpuno zrelih umjetnièkih djela , od kojih su neka ugraðena u temelje ruske književnosti 19. st.  Na dan 15. Srpnja 1841.održan je dvoboj u podnožju planine Mašuk. Uvijeti su bili vrlo strogi – mala udaljenost i pištolj velikog kalibra . Ljermontov je stajao nasmiješen, s pištoljem podignutim uvis, kad ga je protivnik pogodio ravno u srce. Pjesnikova smrt izazvala je duboku žalost u naprednom djelu ruske javnosti ali komentar na »na najvišem mjestu «glasio je :«Tako mu i treba !«     
Podatke pronašla u M. J. Ljermontov »Junak našeg doba« (str. 161.-167.)

Bilješka o djelu :
U svim djelima koje sam da sada èitala ima neka pitanja na koja ni mi nikad neæemo moæi odgovoriti,  tj. pitanja koja æemo odnijeti u grob ne riješena. Ovo djelo govori o tome dali netko vjeruje da mu je sudbina veæ odreðena, ili je to sve puka sluèajnost ono što nam se dogodi. Pisac je u ovom djelu upotrijebio jednu vrlo posebnu metodu kako dokazati dali je èovjeku odreðena sudbilna ili samo sluèajnost , to je prikazao kao okladu izmeðu Peèorina i poruènika Vuliæa. Pisac je u jednom djelu djela otvorio pitanje da li èovjek može predvidjeti sudbinu nekog drugu, da li je to oèito na njegovom licu. Može li se sudbina mjenjati , može li netko izbjeæi on što mu je suðeno!? U ovom djelu mi možemo samo proèitati opis poruènika Vuliæa, jer pisac piše u prvome licu i piše samo o svojim unutarnjim osobinama , šta je volio u mladosti …
Pitanje koje je Ljermontov postavio u djelu Fatalist neæemo moæi nikad odgovoriti:
»…. I, ako je zbilja sve preodreðeno, zašto nam je onda dana volja, razum ? Zašto moramo odgovarati za svoje postupke ?« (str. 151)
Jeli naša sudbina veæ odreðena ili je to samo sluèajnost?
» Vi tražite dokaze – predlažem vam da na sebi iskušamo može li èovjek po svojoj voli raspolagati svojim životom , ili je svakome od nas naprijed odreðen kobni trenutak … Tko hoæe da proba ?
-------Hajde da se kladimo – rekoh u šali .
-Kako?
-Tvrdim da sudbine nema – rekoh istresuæi na stol dvadeset zlatnika , sve što sam imao u džepu.« (str. 153.)

Može li netko predvidjeti neèiju smrt?

»zagledah mu se u oèi, ali on odèeka moj ispitljivi pogled mirno i netrmice i osmjehne se blijedim usnama ; ali ,unatoè njegovoj hladnokrvnosti , uèinilo mi se da vidim peèat smrti na njegovu blijedom licu
-----Imao je pravo ! – Ja sam jedini shvatio zagonetno znaèenje tih rijeèi jer su se  mene ticale , i nehotice sam bio prorekao nevoljniku njegovu sudbinu ; instinkt me nije
prevario – dobro sam zapazio na njegovu izmjenjenu licu  peèat skore smrti.« (str. 158)

Može li èovjek izbjeæi sudbinu ?
»- Da, šteta je tog èovjeka …. Koji ga je vrag tjerao da noæu razgovara s pijancem ! Uostalom ,valjda mu je tako suðeno!…« (str. 160)

Opis pruènika Vuliæa:
“Vanjština poruènika Vuliæa potpuno je odgovarala njegovu znaèenju. Visok rast i tamna put , crna kosa, crne prodorne oèi, prevelik ali pravilan nos – njegova nacionalna znaèajka, tužan i hladan osmijeh što mu je vjeèito lebdio na usnama, sve to kao da mu se uskladilo samo da mu može dati peèat posebna stvora, koji ne može imati iste misli i strasti kao oni koji mu je usudosudio za drugove.
Bio je hrabar , govorio je malo  ali oštro ; nikom nije povjeravao svoje osobne i obiteljske tajne ; gotovo nikad nije pio vina, nikad se nije udvarao mladim kokinjama….” (str. 152.)

Sadržaj:
Djelo poèinje kako pjesnik govori o tome kako mu se samo jednom dogodilo da dva tjedna provede u kozaèkom naselju. Naveèer su uvijek igrali karte , jednu veèer kad im je to dosadilo poèeli su razgovarati o tome dali netko vjeruje u sudbinu ili ne. Neki  su govorili da postoji popis u kojem piše èas naše smrti , ali ga nitko nije vidio. Uto jedan srpski poruènik ustane od stola i predložio da dokaže kako je sudbina u pitanju a ne samo sluèajnost. Kakd je pitao tko želi to isprobati na vlastitoj koži ,nitko nije imao hrabrosti , a Peèorin je predložio okladu. Peèorin je tvrdio da na poruènikovu licu vidi peèat skore smrti , i to iznijeo ,a poruènik je tvrdio da neæe uskoro umrijeti. Tada je oficir ustao od stola i krenu u drugu sobu gdije je stajao obješen jedan pištolj,i uzeo ga. Kad su svi vidjeli namjere poruènika pale su još neke oklade. Poruènik je uzeo pištolj i uperio ga sebi u glavu i opalio, ali u tom trenutku u pištolju nije bilo metaka. Radi dokaza da u pištolju ima metaka opalio je jedan hitac u zrak ali  tada je pištolj opalio. Nakon završene oklade svi su se vratili svojim kuæam , Peèorin je živio u jednom malom stanèiæu. Zaspao je pred zoru ,ali ga je u èetiri sata ujutro probudilo neko lupanje na prozoru. Javili su mu da je Vuliæ , poruènik ubijen. Ubio ga je jedan pijani kozak sa sabljom. Nakon tog dogaðaja kozak se zatvorio u jednu kuæu na kraju sela.Peèorin je rekao kozaèkom kapetanu neka zabavi kozaka , a da æe on uæi u kuæu. Peèorin je ušo kroz prozor u kuæu i uspio uhvatiti kozaka.
Sacuvana
   

 Sacuvana
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 »   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Design By simply sibyl And Free Forum Hosting
Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC