Ozren je planina iznad Sokobanje čiji je vrh na 1118 m nadmorske visine. Put od Sokobanje do Ozrena je dug oko 5 km. Na ovoj planini smeštene su dve bolnice. Jedna za plućne bolesti zbog nadmorske visine i borovih šuma, a druga je za lečenje očnih bolesti, zbog obilja zelenila i povoljne ruže vetrova (stujanje i mešanje više vazdušnih struja) koja pogoduje ovoj vrsti lečenja.


 
Na Ozrenu su i dva izletišta. Jedno pored Očne bolnice, i drugo koje je veoma prijatno pored ribnjaka, sa ogromnim sreðenim parkom, stolovima i klupama. Pored njega se nalazi i nekoliko kafana i parking prostor.




U blizini je i vodopad Ripaljka - najviši vodopad u Srbiji i prvi spomenik koji je zaštitila država zakonom iz 1948. godine.  Vodopad Ripaljka je najviši vodopad u JI Srbiji, visok 11 metara.




Na planini Ozren, nalazi se još jedan od bisera ovdašnjeg turističkog đerdana: manastir Jermenčić izgrađen u XIV veku (1392. godine). Njegova je crkva posvećena svetim arhangelima Gavrilu i Mihailu. Predanje kazuje da su manastir podigli Jermeni.

Manastir Jermenčići

Na lepo uređenom izletištu Kalinovica, u šumsko-livadskom ambijentu, posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje, ali i izvor čija hladna voda ne samo da toli žeđ, već se i u mnogim slučajevima koristi umesto hladnjaka.



Iako je poprilično dugačka, nije preterano naporna ni šetnja do "kamena ljubavi", na kome su se, kažu meštani, voleli hajduk Veljko i Čučuk Stana. I danas je običaj da dvoje mladih i zaljubljenih stane na kamen i poljubi se, verujući da to garantuje večnu ljubav. Stolovita (usamljena) kamena stena nasred velike livade je simbol zaljubljenih. Ako se dvoje popnu na stenu zajedno i fotografišu se, ostaju zaljubljeni do kraja života.



Malo šumskim stazama, malo asfaltnim putem, možete doći čak do Oštre Čuke, najviši vrh Ozrena. Odatle puca pogled na Moravsku dolinu a kroz izmaglicu vam se ukazuje zmijolika Morava.



Krenete li ozrenskim stazama, evo vas do manastira Jermenčić, Tatomirovog grada ili Ozrenske pećine.

Ozrenske livade kriju u sebi izvor „Ðerðelez“. Izvor je bio poznat još iz vremena robovanja pod Turcima. Turci su pored izvora činili bogomolju za kišu a pravoslavci su se umivali radi boljeh očinjeg vida. Pored tog izvora žeđ možete utoliti i na česmi Barudžija, ili Šopur na kojima teče hladna i čista "Ozrenska rosa".